Kako institucije koriste podatke sa nacionalih testiranja i kako analiza rezultata državne mature može da pomogne da se unapredi kvalitet obrazovanja, pitanja su na koje su odgovore ponudili predstavnici obrazovnih institucija tokom okruglog stola koji je Projekat državne mature organizovao u saradnji sa Zavodom za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja 19. oktobra 2022. godine u Beogradu.
Na početku skupa prikazane su postojeće prakse u analizi i predstavljanju rezultata testiranjа i istaknuto je da je upotrebna vrednost ovakvih analiza velika ako se ima u vidu da su obrazovna postignuća učenika jedan od najvažnijih indikatora ostvarenosti ciljeva i ishoda obrazovanja. Iz perspektive sistema analize pružaju značajne podatke u smislu procene efekata obrazovanja i praćenja indikatora koji su definisani na nivou sistema.
Diskusija je započela odgovorom na pitanje kako institucije koriste predstavljene podatke i da li im još neke anlize nedostaju za efikasniji rad?
Upotrebljivost podataka je izvanredna, složili su se učesnici, ali da bi se dobili podaci neophodno je da postoji snažna institucija koja se bavi obradom, analizom i interpretacijom podataka. Zavod za vrednovanje obrazovanja i vaspitanja treba i može da bude takva institucija ali je neophodno jačati njihove kapacitete i resurse. Direktor Zavoda istakao je da treba iskoristiti softverska rešenja kako bi se najveći deo analiza dobio automatski, a stručnjaci nakon toga mogu da se bave interpretacijom i preporukama za obrazovni sistem.
Pedagoška dodatna vrednost koja može da se izmeri na osnovu podataka je ključna stvar za stručne škole, jer je najvažnije podići nivo učeničkih postignuća, ukazali su predstavnici Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih.
Predstavnici Društva matematičara Srbije predlažu da se razmotri mogućnost uključivanja softvera koji bi omogućio praćenje čitavih generacija od osnovne škole do fakulteta i ranu procenu mogućeg obrazovnog puta svakog učenika. Pomoćnik ministra za srednje obrazovanje i obrazovanje odraslih, potvrdio je da je strateški cilj Ministarstva prosvete da se prati uspešnost učenika u sistemu obrazovanja, ali i da se ovi podaci ukrštaju sa podacima o nastavku obrazovnog puta ili zapošljavanju, jer će tako biti moguće kreiranje obrazovnih politika na osnovu relevantnih podataka.
U nastavku diskusije razgovarano je o tajnosti podataka sa državne mature, odnosno koji podaci bi trebalo da budu dostupni stručnoj, a koji širokoj javnosti.
Dosadašnja praksa Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja bila je da školske izveštaje - postignuća po odeljenjima, zadacima, oblastima u okviru predmeta, vidi samo škola koja ima pristupne parametre za svoj segment podataka pojasnila je rukovoditeljka Centra za ispite u Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Kada je reč o podacima sve mora da bude regulisano unapred, pa je neophodno doneti i Pravilnike koji će propisati kakvi treba da budu izveštaji sa državne mature.
Poredivost podataka ima svoje dobre i loše strane, ukazali su stručnjaci Projekta državne mature. Takmičarski duh i motivacija za škole je veća, ali postoji i realna opasnost osipanja učenika u školama koje ne postižu najbolje rezultate na maturi. Prihvatljivije je zato da se zna neki republički prosek, pa da se svaka škola upoređuje u odnosu na taj prosek, okrug ili školsku upravu.
Dugačka diskusija u kojoj su učesnici iznosili suproststavljene argumente o tome da li treba ili ne treba rangirati škole privedena je kraju nakon zajedničkog zaključka da je pedagoška dodatna vrednost ono što školu čini dobrom – ako škola dobije lošije učenike koji na kraju školovanja imaju visoka postignuća znači da su radili mnogo više nego neko ko je dobio kvalitetnije učenike u startu, ali da bi se dobili takvi podaci potrebno je da prođe nekoliko godina. Javnost, sa druge strane, nije dovoljno zainteresovana da razume prirodu obrazovanja, pa bi javno rangiranje škola bio ozbiljan korak unazad.
O
rangiranju škola trebalo bi razgovarati tek nakon 10 godina sprovođenja mature,
kada bude bilo dovoljno podataka o tome da li je neka škola sa dna liste na
početku merenja, u međuvremenu izbila
među prvih 30 odsto. U međuvremenu, podacima treba da se bave stručnjaci,
jer će sistem biti bolji samo ako se svake godine unapređuje ono što je do tada
urađeno. Obrazovnom sistemu u celini nedostaje sistemsko i sistematsko praćenje
kvaliteta obrazovanja i taj sistem treba uspostavljati, a podaci sa državne
mature biće značajan deo tog sistema. Svi neophodni podaci već se prikupljaju
potrebno ih je samo povezati, njihovu obradu zakonski regulisati i biti pažljiv
sa objavljivanjem pojedinih osetljivih ili kompromitujućih podataka najširoj
javnosti, zaključili su učesnici skupa.